pozovi_baner_zastitise

 U okviru programa SOS telefon i direktna pomoć žrtvama trgovine ljudima, ASTRA pruža preventivne informacije o problemu trgovine ljudima i kako se zaštiti, načinima legalnih migracija i mogućnostima i uslovima bezbednog/legalnog zapošljavanja i školovanja unutar zemlje i u inostranstvu.

Kako sami da proverite poslovnu ponudu:

Uvek vodite računa o tome gde ste videli i od koga ste dobili poslovnu ponudu. Takođe, jako je bitno šta ona sadrži od podataka. Radi Vaše sigurnosti predlažemo da detaljno proverite podatke koje ste dobili pre nego što odlučite da prihvate bilo kakav posao.

Ono što takođe možete da uradite, posebno kada se radi o stranim brojevima telefona je i da na Google-u ili nekom drugom pretraživaču ukucate broj telefona ili mejla koji stoji u ponudi. Ponekad se desi da se isti broj telefona ili mejla koristi za oglašavanje različitih ponuda i oglasa, koje nisu međusobno povezane, što može da bude znak da se radi o prevari. Na http://www.419scam.org/419-by-phone.htm ili http://scamnumbers.info/ možete proveriti da li je neki od naznačenih telefonskih brojeva korišćen za prevare.

Takođe, na Google-u proverite imena osoba sa kojima ste komunicarali, jer su ponekad osobe pod tim imenom već naznačena na sajtovima gde je moguća prijava spamova i mejlova koji se šalju u cilju novčanih prevara i sl. S druge strane, vrlo često na LinkedIn-u možete pronaći relevantne podatke osobe, koja zaista i radi u firmi koja je oglasila ponudu posao.

Domen nekog sajta i informacije u vezi sa IP korisnikom možete proveriti na https://who.is/ ili https://whois.net/ Pored toga, sve podatke firme sa zvanične prezentacije uporedite sa kontaktima koje ste dobili. Nekada firma zaista postoji, a neko fizičko lice zloupotrebljava njihove podatke, a sa kandidatima komunicira sa brojeva telefona, mejla ili Skype adresa koje nisu naznačene na zvaničnim web prezentacijama. Ponekad se autori lažnih firmi zaista potrude da sve izgleda prilično uverljivo, ali ih neki detalji mogu odati. Npr. oni često koriste slike koje su pronašli na Internetu, bilo za svoj profil na Skypu, bilo za svoju prezentaciju putem vebsajta ili Facebook strane.

Kada pretražujete pomoću slike među rezultatima možete naći sajtove koji obuhvataju tu sliku, te možete videti da li je ista eventulno preuzeta iz nekog drugog izvora ili sa sajtova koji su svojevrsna berza fotografija i ilustracija koje se besplatno koriste ili kupuju za različite svrhe. Pretragu slika možete izvršiti na više načina, a mi predlažemo da se detaljnjije informišete na

https://www.google.com/intl/sr/insidesearch/features/images/searchbyimage.html.

Državljani naše zemlje koji žele da rade u inostranstvu mogu ući i raditi samo ukoliko im je obezbeđena radna dozvola. Važno je da budete upućeni u tačnu proceduru dobijanja neohodnih dozvola i uključeni u sve postupke za pribavljanje istih. Vi sami podnosite zahtev  za dobijanje vize, niko to ne može da uradi umesto Vas. Takođe, ne postoji grupna radna viza.

Korisne mogu da budu informacije na sajtu  Ambasade zemlje destinacije.

Takođe, na linku Ministarstva spoljnih poslova http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/konzularni-poslovi/putovanja-u-inostranstvo/vize-za-inostranstvo-i-informacije-o-drzavama/100-spisak-zemalja-za-putovanje-u-inostranstvo/10570-uae?lang=lat možete se informisati o potrebnoj dokumentaciji za dobijanje vize.

Obećanja da se može raditi bez vize, kao i da se ista izdaje za par dana nisu istinita. Ukoliko biste radili bez neophodnih dozvola, mogli biste biti deportovani u slučaju da dođete u kontakt sa migracionim službama.

Korisne informacije u vezi sa mogućnostima za zapošljavanje u okviru legalnih migracija, možete dobiti u kontaktu sa Migracionim servisnim centrom http://www.migrantservicecentres.org/index.php?page=396. Kontakti Mreže migracionih servisnih centara dostupni su i putem linka http://www.nsz.gov.rs/live/trazite-posao/dok-trazite-posao/programi/migracioni-servisni-centar.cid253 .

 

Osim toga, možete kontaktirati Info-centar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Dežurni telefon koji pokriva oblast rada i zapošljavanja je 011/303-86-77. Takođe, nadležnom ministarstvu možete se obratiti i putem mejla brziodgovori@minrzs.gov.rs , te postaviti pitanje u vezi sa konkretnom agencijom (npr. da li poseduje neophodnu licencu za posredovanje u zapošljavanju), ili poslodavcem (npr. da li je određena firma dobila odobrenje za upućivanje radnika u inostranstvo ili je trenutno u proceduri za dobijanje istog). Rok za dobijanje odgovora je pet radnih dana.

 Posedovanje licence nije samo po sebi garancija pouzdanosti poslovne ponude, ali je svakako jedan od preduslova koji agencija treba da ispunjava.

Ukoliko firma odnosno privredno društvo ne poseduje dozvolu tj. saglasnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za obavljanje delatnosti posredovanja u zapošljavanju, u tom slučaju se delatnost zapošljavanja i posredovanja u zapošljavanju u inostranstvu vrši suprotno odredbama člana 4. stava 2. Zakona o privrednim društvima. Isto tako oglašavanje delatnosti posredovanja vrši se suprotno odredbama člana 13. Zakona o oglašavanju.

Član 31. Zakona o zapošljanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti vrlo jasno navodi da nezaposleni ima pravo da besplatno koristi usluge Nacionalne službe i agencije.

Član 95 – Zapošljavanje u inostranstvu vrši se na osnovu prijave potrebe za zapošljavanjem u inostranstvu koju prima Ministarstvo, Nacionalna služba ili agencija.

Radi omogućavanja zapošljavanja u inostranstvu Ministarstvo može da zaključi ugovor o zapošljavanju sa nadležnim organom, organizacijom ili poslodavcem iz inostranstva.

Član 96 – Nacionalna služba i agencija posreduju za zapošljavanje u inostranstvu na način i po postupku predviđenom za posredovanje za zapošljavanje u zemlji.

Nacionalna služba i agencija dužne su da obezbede zaštitu lica u postupku zapošljavanja u inostranstvu.

Član 97 – Zaštita lica koja se zapošljavaju u inostranstvu podrazumeva najmanje jednak tretman po osnovu rada sa državljanima države zaposlenja za vreme rada i boravka u inostranstvu.

Zaštita lica koja se zapošljavaju u inostranstvu podrazumeva obezbeđivanje: dozvola za rad i boravak u inostranstvu; troškova opštih, sanitarnih i specijalističkih zdravstvenih pregleda i izdavanja uverenja o zdravstvenoj sposobnosti; troškova prevoza; informisanje o uslovima života i rada u inostranstvu; informisanje o pravima i obavezama po osnovu rada; zaključivanje ugovora o radu pre odlaska u inostranstvo i druga ugovorena prava.

Član 98 – Nacionalna služba i agencija pružaju obaveštenja o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje u inostranstvu, uslovima rada i života, pravima i obavezama na radu, o oblicima i načinu zaštite u skladu sa ugovorom o zapošljavanju u inostranstvu, kao i o pravima po povratku sa rada iz inostranstva, u skladu sa zakonom.

Član 98a – Agencija u postupku posredovanja za zapošljavanje u inostranstvu snosi odgovornost prema licima koja se zapošljavaju u inostranstvu za zakonitost njihovog zapošljavanja i za uslove rada koji moraju odgovarati zakonodavstvu zemlje u kojoj posreduju.

Agencija je odgovorna prema licima kojima je posredovala za zapošljavanje u inostranstvu u slučajevima kada dođe do njihovog prevremenog povratka iz zemlje u koju su upućena na rad, bez volje i krivice lica, kao i za nastalu štetu koju lica pretrpe, a koja je uzrokovana pogrešnim informacijama o bitnim elementima uslova života i rada u zemlji u koju su lica upućena na rad.

Član 99 – Nacionalna služba i agencija mogu posredovati za zapošljavanje u inostranstvu ako ne postoje smetnje za odlazak lica u inostranstvo u skladu sa zakonom.

Lice koje se zapošljava u inostranstvu podnosi dokaze da ne postoje smetnje iz stava 1. ovog člana.

Član 100 – Nacionalna služba i agencija dostavljaju Ministarstvu obaveštenje o licima koja se zapošljavaju u inostranstvu, njihovom broju i strukturi i druge podatke u vezi sa zapošljavanjem u inostranstvu, pre odlaska na rad u inostranstvo.

Untitled Leaflet eng

URDU

 

 

 

 

 

 

PREVENTIVNE MERE ZA ODLAZAK U INOSTRANSTVO

Pre odlaska u inostranstvo, bilo da se radi o odlasku na rad, školovanje, turistički ili zbog ličnih poznanstava, bilo bi dobro preduzeti određene preventivne mere kako bi se sprečile ili umanjile posledice neplaniranih neprijatnih okolnosti.

Bilo bi dobro da nekoj bliskoj osobi (roditeljima, prijateljima i sl.) ostavite sledeće informacije:

·         Kopiju pasoša i vize

·         Svoju najnoviju fotografiju

·         Broj telefona putem kojeg vas mogu kontaktirati

·         Adresu gde ćete biti smešteni i/ili gde ćete raditi

·         Imena i kontakte osoba sa kojima krećete na put ili kod kojih boravite

Korisno je da se sa bliskim osobama dogovorite o redovnom kontaktu koji ćete sa njima imati. Dogovorite vreme kada ćete se javljati i uvek je preporučljivo da se direktno čujete sa bliskom osobom. Svakako bi najbolje bilo ukoliko postoji mogućnosti i da se vidite (preko Skype-a, Viber poziva i sl.) kako bi osoba bila sigurna da zaista sa Vama priča, a ne sa nekim drugim preko poruka.

Takođe, možete se sa bliskom osobom dogovortiti o šifri koju biste samo Vi i ona znali, a koja bi bila znak da nešto nije u radu. Za osobu koja sluša razgovor sa strane, ta šifra ne bi imala nikakvo značenje, ali bi Vaša bliska osoba znala da postoji neki problem.

Šifra može da bude pitanje: „Šta radi Miša?“, pod pretpostavkom da ni Vi ni osoba sa kojom komunicirate ne poznajete ni jednog Mišu. Ili Vaš prijatelj ili bliska osoba može da Vas pita da li imate problem sa alergijom ( u slučaju da zaiste nemate takvu vrstu problema), gde bi potvrdan odgovor sa Vaše strane značio da nešto nije u radu i da ne možete otvoreno da pričate, a da Vam je potrebna pomoć. Sa druge strane, neko sa strane ne bi znao da ste uputili poziv za pomoć. Tada bi Vaša bliska osoba mogla da obavesti konzulat naše zemlje i policiju sa sumnjom da ste u opasnosti i da Vam je potrebna pomoć.

Pre odlaska bi svakako bilo korisno i da sa sobom ponesete kontakte naših ambasada i konzulata u zemljama u koje planirate da odete kako biste mogli da im se obratite u slučaju da imate nekih problema.

Kontakte naših ambasada možete naći na sajtu Ministarstva spoljnih poslova za ambasade http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ambasade?lang=cyr i konzulate http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/konzulati?lang=cyr

i za države pokrivene na nerezidencijalnoj osnovi http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs?lang=cyr

Jako je važno da znate da svoj pasoš ne treba da dajete nikome osim službenim licima. Bilo bi dobro da ponesete sa sobom jednu kopiju pasoša koju ćete držati odvojeno od ostalih dokumenata. U slučaju da ga izgubite lakše ćete moći da izvadite novi, iako kopija sama po sebi nema nikakvu validnost.

SASTAJANJE SA NEPOZNATOM OSOBOM

Razvoj društvenih mreža doneo je nove načine komunikacije među ljudima. Sa jedne strane ovo dovodi do proširivanja kruga ljudi sa kojima možemo biti u kontaktu, ali sa druge strane ovakva vrsta upoznavanja nosi sa sobom određene rizike. Korisnici društvenih mreža sami odlučuju o načinu kako će se drugima predstaviti (koju sliku će postaviti, koje informacije o sebi će pružiti drugima, itd.) pa to sa sobom uvek donosi mogućnost zloupotrebe. Iz tog razloga je važno da predzmete mere predostrožnosti i zaštite.

Kada započenete prvi put sa nekim komunikaciju putem društvenih mreža svakako ne treba žuriti da se lično upoznante sa tom osobom, uvek je korisno da date komunikaciji vremena kako bi mogla da se razvija. Na ovaj način osobu možemo bolje da upoznamo i saznamo više informacija o njoj.

Ukoliko planirate da se sastanete sa osobama sa kojima nikada ranije niste bili u ličnom kontaktu i o kojima ne znate mnogo (npr. sastanak na slepo, upoznavanje preko društvenih mreža i sl.), važno je da bliske osobe i osobe od poverenja (roditelje, prijatelje i slično) obavestite o svojoj nameri, kao i da ostavite podatke i sliku osobe sa kojom se nalazite. Bilo bi dobro ukoliko ste imali prilike i da je vidite i preko kamere, a ne samo na fotografijama, kako biste bili sigurni da zaista komunicirate sa osobom koja je na tim fotografijama.

Sa tom osobom bi bilo preporučljivo da se nađete na nekom javnom, Vama poznatom mestu gde ima dosta ljudi (nikako ne odlazite u stan te osobe ili u druge vrste zatvorenih prostora u koji možete biti pozvani). Svakako bi bilo zgodno da se nađete u toku dana, ali nikako ne kasno uveče.

Takođe, ukoliko se prvi put nalazite sa osobom iz drugog mesta trudite se da ne budete Vi ti koji ćete otići u drugi grad ili državu. Pozovite tu osobu da dođe u Vaše mesto gde sami možete odabrati mesto za sastanak koje je na dovoljno bezbednom mestu.

Obavestite bliske osobe o sastanku koji planirate kao i gde će se on održati. Budite u stalnom kontaktu sa njima. Ne bi bilo loše da neko od Vaših bliskih osoba krene na mesto sastanka i bude u Vašoj blizini kako bi mogla da Vas vidi sve vreme ili Vam pristupi u pomoć ukoliko bude nekih problema.

Sasvim je u redu koristiti mogućnosti modernih tehnologija i društvenih mreža i na taj način proširivati krug poznanika i sticati neka nova iskustva, dokle god vodimo računa o našoj i bezbednosti nama dragih i bliskih osoba.

Informišite se o bezbenim načinima korišćenja interneta i uvek imajte na umu da ljudi ne moraju da budu onakvi kakvima se predstavljaju na društvenim mrežama. Kao i u stvarnom životu, potrebno je vreme da bismo nekoga dovoljno upoznali, te stoga nema potrebe da žurite niti da prihvatate požurivanje da se upoznate.

Prevare putem interneta

Vodite računa o porukama koje dobijate od nepoznatih osoba u kojima Vam nude posao ili školovanje u inostranstvu, pozive da prisustvujete nekoj konferenciji na koju se niste prijavili i sl. Ovakve vrste poruka se nazivaju spam poruke. One mogu da uključuju i različite reklame, promocije, agencije koje nude svoje usluge i sl.

Međutim, veoma često se iza ovakvih poruka krije prevara.

Spam poruke mogu stizati, kako preko mejla, tako i preko Skajpa, Fejsbuka, pa čak i mobilnih telefona.

Kako da prepoznate moguću prevaru:

Može da se desi da Vam na mejl stigne poruka sa poslovnom ponudom, gde Vas poslodavac iz inostranstva obaveštava da ste pozvani da konkurište ili čak da ste dobili posao u hotelu, restoranu ili nekoj velikoj firmi i tom prilikom od Vas traži da popunite određeni selekcioni upitnik. Po pravilu, nakon što biste taj upitnik popunili i poslali, stigla bi Vam poruka puna lepih reči i obaveštenjem da ste primljeni na željeni posao.

Uz mejl biste dobili i ugovor o radu, kao i instrukciju o tome kome treba da se obratite da biste regulisali dozvole, kao i iznos koji treba da platite kako biste pokazali da ste zainteresovan/a i da ste ozbiljan/a kandidat/kandidatkinja.

Osim toga, razlozi za novčanu uplatu koje uglavnom navode, mogu biti različiti – sređivanje radne vize, troškovi puta, dokaz da imate dovoljno sredstava da se izdržavate do prve plate i sl. Često navode da će Vam taj novac biti refundiran po dolasku na mesto odredišta.

U ugovoru ili pre toga u upitniku, često se traži da ostavite svoje podatke, brojeve telefona i sl. Ukoliko nakon toga počnete da dobijate pozive sa sumnjivih brojeva telefona, naš savet je da se na njih ne javljate, jer može da se radi o posebnim vrstama telefonskih prevara.

Ako se razgovor sa ‘poslodavcem’ odvija pismenim putem, imajte na umu da se najčešće radi o prevari. Poslodavci kada razgovaraju sa kandidatima iz druge države, razgovore obavljaju gotovo uvek putem Skajpa. Pisana konverzacija ne može da zameni direktan kontakt i prvi utisak o kandidatu, koji je bitan svakom poslodavcu.

Često spam mejlovi imaju dosta pravopisnih grešaka. Takođe se dešava da tekst može sadržati različite fontove, eventualno i slova različitih boja. To su sve poznati markentiški trikovi koji se koriste sa ciljem da se izvrši prevara i proda nešto što nema obećanu vrednost. Imajte na umu, u poslovnom svetu se jako vodi računa o stilu pisanja  i svaka reč se pažljivo bira.

U nekim slučajevima lažne poruke nemaju pravopisne greške, ali su poslate sa javnih mejl servisa, kao što su Gmail, Hotmail, Yahoo.

 U mejlu koji biste primili nakon što ste obavešteni da ste dobili posao, često se traži da odgovorite na mejl koji se razlikuje od adrese pošiljaoca sa obrazloženjem da mejl treba poslati imigracionom agentu čiji su kontakti naznačeni u telu mejla. Međutim, kontakti koji tu pišu nisu kontakti pravih imigracionih agenata, što možete proveriti na sajtu imigracionog centra zemlje u koju putujete.

Veoma često na svakom od imigracionih sajtova stoji upozorenje o mogućim prevarama i zloupotrebama podataka imigracionog servisa.

Na primer: https://www.gov.uk/government/publications/frauds-tricks-and-scams/fraud-tricks-and-scams

Zvaničnici neke države uvek komuniciraju sa mejl adresa koje imaju zvanični držvani domen, nikad sa privatnih adresa!

Nekoliko korisih saveta:

Pretragom interneta često se mogu pronaći poruke istog sadržaja čime ćete se i uveriti se da se radi o spamu, odnosno lažnoj poruci. Za te potrebe možete na primer koristiti sajt: https://www.scamwarners.com/forum/viewtopic.php?f=43&t=106203

Isto tako, na linku http://www.419scam.org/419faq.htm#checkit, detaljno se možete informisati o mejl adresama, brojevima telefona, domenima, imenima firme, koji se koriste prilikom slanja spam mejlova. Navodi se kako se isti mogu prepoznati, koji se obrasci koriste, a takođe i način na koji je moguće zaštiti se od zloupotrebe i kako prijaviti ovu vrstu prevare.

Kako ne biste završili kao žrtva internet prevare, upamtite:



All rights reserved © ASTRA