03
Jul
2017

ŠTA BI TREBALO DA ZNATE O NOVOM ZAKONU O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI

ŠTA BI TREBALO DA ZNATE O NOVOM ZAKONU O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI

koji je počeo sa primenom 1. juna 2017. godine

 Ako se nasilje trenutno dešava

Prvo bi trebalo da mislite na svoju bezbednost.

 

Kada pozovete policiju da prijavite nasilje u porodici

Treba da navedete:

Policija treba da uputi patrol na lice mesta.

Vodite računa o svojoj bezbednosti.

Postupanje policijske patrole na licu mesta

 Policija će vas pitati:

NOVO: Policija na licu mesta je dužna da odmah obavesti nadležnog policijskog službenika o svakom nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti da se nasilje desi (čl. 14). Ako to ne uradi – policijski službenici krše Zakon.

Ovaj Zakon definiše nasilja u porodici kao “akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja” (čl.3, st.3). Ovaj Zakon definiše da postoji neposredna opasnost od nasilja u porodici “kada iz ponašanja mogućeg učinioca i drugih okolnosti proizlazi da je on spreman da u vremenu koje neposredno predstoji po prvi put učini ili ponovi nasilje u porodici” (čl.3, st.2).

To znači da akt nasilja ne morao da bude izvršen. Ako se zaključi da postoji spremnost mogućeg učinioca da izvrši nasilje ili ponovi ranije, postoji neposredna opasnost od nasilja.

Šta će biti nakon intervencije policijske patrole – akcije nadležnog policijskog službenika                 

                                                                                                           

NOVO: Policijska patrola ima pravo da sama ili na zahtev nadležnog policijskog službenika, dovede mogućeg učinioca nasilja u policijsku stanicu, radi vođenja postupka (čl. 14).

NOVO: Učinilac nasilja će biti zadržan 8 sati u policijskoj stanici (čl.14.), gde će dati izjavu (u svojstvu mogućeg ućinioca), biće prikupljene sve potrebne informacije i procenjen rizik neposredne opasnosti od nasilja (čl. 15).

Ako nasilnik nije doveden u policijsku stanicu (jer nije zatečen na licu mesta, ili je procenjeno da ga ne treba dovesti) procena rizika počinje odmah po prijemu informacija o nasilja.

Možda će vas u tom period pozvati nadležni policijski službenik (ne onaj koji je bio na intervenciji, već specijalizovani), da obavi razgovor sa vama (čl.15.)

 NOVO: Nadležni policijski službenik će proceniti rizik neposredne opasnosti od nasilja u porodici (čl.15. i 16.) – što znači da mora da proveri sledeće činjenice:

 

NOVO: Nadležni policijski službenik može u bilo kojem od ovih slučajeva izreći učiniocu nasilja pismeno naređenje o HITNOJ MERI.

Vi nemate obavezu da se izjašnjavate o ovoj meri. Izricanje mere ne zavisi od vaše prijave, saglasnosti, ili vaše izjave da hitna mera nije potrebna. Na ovaj način država pokazuje da ne toleriše nikakvo nasilje, odnosno da namerava da spreči da nasilje bude u težem obliku.

Kada nadležni policijski službenik izda naređenje o hitnoj meri, to znači da može narediti da se u narednih 48 sati:

 

Ako živite u istom stanu/kući sa učiniocem nasilja, izriču se obe mere. Ako živite na različitim adresama, biće izrečena samo mera zabrane komunikacije i prilaženja.

Policijski službenik će vas obavestiti (pozvati telefonom) o tome da li je izdato naređenje o hitnim merama i do kada važi.

I ako učinilac nasilja odbije da primi naređenje – hitne mere važe narednih 48 sati.

Na naređenje policije o hitnim merana nema žalbe.

I u ovom periodu brinite o svojoj bezbednosti.

Vi najbolje znate šta je u stanju da uradi učinilac kada dobije naređenje. Preduzmite sve mere sigurnosti da izbegnete da vas učinilac povredi, ukoliko prekrši naređenje.

Šta će biti kada istekne policijsko naređenje – produženje hitne mere

Nadležni policijski službenik je dužan da obavesti javnog tužioca o naređenju za hitne mere.

NOVO: Javni tužilac može predložiti produženje hitne mere na još 30 dana.Ako donese takvu odluku,mora dostaviti sudu predlog u roku od 24 sata (čl.18).

NOVO: Sud odlučuje o predloguu roku od 24 sata, bez prisustva učinioca (samo na osnovu dostavljene dokumentacije) (čl.19). Sud može odlučiti da produži ili da ne produži hitne mere.

O odluci suda ćete biti obavešteni od strane policije.

Učinilac nasilja ima pravo na žalbu na odluku suda u roku od 3 dana. O žalbi odlučuje viši sud u roku od 12 sati od prijema žalbe. Na odluku suda može da se žali i tužilac (čl.20).

Hitne mere i produžene hitne mere mogu biti izrečene i u odnosu na decu.

Ukoliko se učinilac ne javi policiji nakon 48 sati, odnosno ne primi rešenje o produženju hitnih mera, mere imaju dejstvo.

 I u ovom periodu brinite o svojoj bezbednosti.

Preduzmite sve mere sigurnosti da izbegnete da vas učinilac povredi, ukoliko prekrši mere.

Šta ako učinilac nasilja prekrši hitnu meru

Ako učinilac nasilja prekrši hitnu meru (48h) ili produženu hitnu meru (30 dana) to treba prijaviti policiji.

NOVO: Policija će podneti prekršajnu prijavu, a prekršajni sud (može) u skraćenom postupku kazniti učinioca kaznom zatvora do 60 dana (čl.36).

Važno je da imate dokaze o kršenju mere, jer policija i sud neće moći da postupaju bez njih. Dokazi su poruke i pozivi dobijeni na bilo koji način, prilaženje ili vraćanje u kuću/stan, ukoliko to možete da dokumentujete, imate svedoke.

U period trajanja hitnih ili produženih hitnih mera vi ne treba da zovete, šaljete poruke, pozivate učinioca da se vrati u stan/kuću. Čak i ako vas on navede na to, učinilac ne sme da prekrši meru – jer su one izrečene njemu, ne vama.

 Ukoliko učinilac krši meru prvo brinite o svojoj bezbednosti – sklonite se na sigurno mesto!

Ukoliko vas učinilac nasilja fizički napadne kršeći meru, on nije samo prekršio meru, već je učinio novo delo nasilja u porodici, za koje može da odgovara i u krivičnom postupku.

Šta nakon hitne ili produžene hitne mere – razmatranje slučaja nasilja na sastanku za koordinaciju i saradnju

Bez obzira da li su donete hitne mere (48h) ili produžene mere (još 30 dana) svaki prijavljeni slučaj nasilja u porodici se razmatra na sastanku Grupe za koordinaciju i saradnju, koju čine predstavnik tužilaštva, policije i centra za socijalni rad (čl.25. i 26.).

 NOVO: Na sastanku se planiraju mere zaštite i podrške koje odgovaraju vašoj situaciji.

Možete biti pozvani da prisustvujete sastanku grupe kada se razmatra vaš slučaj, ako želite (centar za socijalni rad treba da vas o tome pita).

Ako ne želite, ili ne možete da prisustvuje sastanku, centar za socijalni rad treba da razgovara sa vama pre sastanka o vašem viđenju situacije i mogućih rešenja. Vaše mišljenje će biti saopšteno učesnicima sastanka.

Na sastanak mogu biti pozvani i predstavnici drugih ustanova i organizacija, uključujući i one koje vi predložite.

Šta je individualni plan mera zaštite i podrške

NOVO: Na sastanku grupe za koordinaciju i saradnju donosi se individualni plan zaštite i podrške. Taj plan treba da vam pruži bezbednost, zaustavi nasilje, spreči da se nasilje desi ili ponovi, zaštiti vaša prava, obezbedi potrebnu podršku radi oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja (čl.31). U planu može biti predviđeno da se pokrene krivični, prekršajni postupak ili postupak za mere zaštite (čije trajanje može da bude do godinu dana i duže).

Plan sadrži konkretne mere, ko je zadužen za njihovo izvršenje i rokove.U planu je navedeno kako će se pratiti da li mere daju pozitivne rezultate.

Vi treba da se saglasite sa planom mera koje traže vaše učešće (ne sa merama koje državni organi donose po službenoj dužnosti da bi zaštitili vašu bezbednost, odnosno zaustavili učinioca nasilja).



All rights reserved © ASTRA